31.12.2022.

In memoriam: Nikola Cerovac

21.12.2022.

Никола Церовац је рођен 1948. у Стрмици, код Книна, тада индустријски развијеном селу у чијој циглани су његови рођаци и презимењаци били на руководним мјестима. Његов отац је послије циглане прешао на ново радно мјесто у Книн, а у слободно вријеме је водио Пчеларско друштво. У Книну се школовало троје дјеце из те породице која је саградила скромну кућу у насељу Синобадова главица близу цркве и парохијског дома у којем је први учитељ био Доситеј Обрадовић.
Никола је завршио Економску школу у Книну у једној од њених првих генерација. У Београду је завршио Вишу економску школу. Цијели радни вијек провео је у Удружењу ликовних умјетника Србије. Пемзионисан је као шеф рачуноводства УЛУС-а, у којем је радо прихаћем и послије одласка у пензију.
У Сремчици је његова породица саградила породичну кућу у којој је Никола касније основао прави сликарски легат. Много времена посвећивао је узорно обрађеној башти, винограду и воћњаку, производио је вино и ракију и месне производе искључиво за бројне госте те куће и пријатеље. Био је изузетно вриједан, породичан човјек.
Он је био и још нешто, а то ће и остати у успоменама, поштовалац вриједности српске националне културе (ако смо нашли прави опис) и, посебно, заљубљеник у ликовно стваралаштво. Стекао је изузетно велик број пријатеља међу ликовним ствараоцима и то без обзира на њихову припадност различитим генерацијама. Друштвена заједница је то цијенила, Церовац је добитник Златног беочуга КПЗ Србије и још неколико друштвених признања.
Сачувао је успомене о успостављању веза УЛУС-а са древним српским православним манастиром Крка код Кистања, у Далмацији, у којем је давне 1614. године почела да дјелује најстарија богословија у српској цркви и једна од најстаријих школа у српском народу, и побринуо се да оне буду публиковане. Педесетих година прошлог вијека након што је каснији академик Бата Михаиловић ту насликао двије умјетничке слике, архимандрит Никодим Опачић затражио је од управе УЛУС-а да упути у манастир Крка још неколико умјетника.
Десетак година послије, ту су боравили каснији академик Мића Поповић, његова супруга Вера Божичковић, као и још двојица каснијих академика сликар Петар Омчикус и историчар умјетности Дејан Медаковић. Преци њих двојице су рођени на неколико километара или неколико десетина километара од тог манастира. Омчикуси су старином из Радучића код Кистања а Медаковићи из Зрмањскиг краја, у Лици.
Никола Церовац је с ликовним уметницима с којима је био свакодневно повезан као службеник УЛУС-а, 1986. године организовао аукцију, послије потреса у Книнској крајини и на подручју Босанског Грахова. Кнински музеј који је тада почињао да дјелује добио је 65 умјетничких дјела и новчану помоћ, а Грахово 65 слика и новац којим је поправљен кров до тада прилично оронуле родне куће Гаврила Принципа у селу Обљају и 3.000 књига за Дом културе који је носио Принципово име. Гдје су данас та ликовна дела тешко је рећи. Углавном, прогутала их је злочиначка „Олуја“. У „Олуји“ су нетрагом нестале и бисте епископа Стефана Кнежевића и Никодима Милаша, двије бисте Мис Аделине Ирби, Споменик гуслару и обиљежја другим заслужницима у крајишкој историји, „преживјеле“ су једино бронзане главе вукова на неколико јавних чесми. Израду свих тих обиљежја је обезбиједило Српско културно друштво „Зора“ и поставило их на мјеста с којих су чували историјско памћење.
Управо Никола Церовац је био међу оснивачима СКД Зора, 1989. године. То је било прво друштво или установа са српским именом у Социјалистичкој Републици Хрватској и једно од ријетких са српским именом у тадашњој СФРЈ. Оснивачки скуп је одржан 8. јула на фудбалском игралишту „Буковице“ у Кистањама. Било је то у вријеме обиљежавања 600 година од Косовске битке и отварања нове зграде Богословије „Света три јерарха“ у манастиру Крка. Власти СР Хрватске нису регистровале друштво па је нова оснивачка скупштина одржана крајем 1989. године у Плавну, мјесту у којем је Доситеј Обрадовић написао своје прво дјело „Ижица“.
У љето 1990. године почела је да дјелује ликовна колонија Умјетничко братство манастира Крка, која је активна и данас, а већи број мјеста у сјеверној Далмацији обишли су тада истакнути српски књижевници.
Друштво дјелује и сада и то под именом СКД Зора Книн-Београд.
Зора је убрзо по формурању постала симбол српске националне еманципације на подручју сјеверне Далмације а данас је у пуном смислу ријечи културна институција.
У манастиру Крка се данас налази око 250 дјела истакнутих српских ликовних стваралаца од којих је њих неколико та дјела у том манастиру и стварало. И колонија Умјетничко братство манастира Книна је обновила рад. У обезбјеђивању услова за њен рад незаобилазно је прегнуће и ентузијазам Николе Церовца.
Он је био и међу особама најзаслужнијим за обнављање Книнског ликовног салона који се сада одржава у Београду и назив му је Крајишки ликовни салон. Почетком 2022. одржан је 22. сазив тог салона, овај пут у Галерији 73, а претходни су били у Музеју железнице, Дому Војске Србије и у другим галеријама. Велики допринос у томе припада Комесаријату за избеглице и миграције, који је финансијски подржавао и рад ликовне колоније Умјетничког братства манастира Крка.
Колонија, СКД Зора Книн-Београд, Крајишки ликовни салон, издавачка дјелатност... чувари су успомена на несебичан допринос Николе Цровца.
Нека му је лака земља!

Доситеј Обрадовић (1742-1811), „Списи из Далмације“

20.11.2022.

"Реч је о најранијим Доситејевим делима, насталим током његовог боравка у Далмацији (1761-1771). Има их пет, плус фрагменти. Само да напоменемо да су године 1758. православни чинили једну трећину популације Далмације. Извештај Генералног провидура за Далмацију из 1790. године саопштава да само у српским селима око Задра живи 24.313 људи. Дакле, у то доба у Далмацији је живело знатно више (можда и неколико пута више) Срба него у Београду, Новом Саду и Нишу заједно — чисто да бисмо имали некакву представу о значају Далмације за српску културу XVIII века... „Доситеј је у Далмацији доживео и нешто што је... пресудно утицало на његову даљу судбину; што му је одједном отворило очи и пут ка његовом правом опредељењу. Ради се о оном случају косовског (Далматинско Косово) пароха Аврама Симића где је Доситије под импулсом попове ћерке, Јелене, написао своје прво књижевно дело (1864)...

Успех 'МАЛЕ БУКВИЦЕ' ('Јеленкина буквица)' био је стварно од велике и далекосежне важности. Он је пре свега означио Доситеју, јасно и неопозиво, његов прави позив: књижевнички“. Ово дело je постало веома популарно, па се преписивањем ширило међу далматинским Србима. Доситеј га је саставио при крају боравка у Задру, за свог домаћина трговца Лазара Славујевића..."

Izvor: Preuzeto sa Facebook-a (https://www.facebook.com/groups/170596133021969/permalink/5632412683506926/?sfnsn=mo&ref=share&mibextid=uevf24)

Plavno, kameni zid groblja, 2022.godina

19.11.2022.













Izvor: Protojerej Milorad Đekanović

Pjesnikinja i književna kritičarka Jovanka Vukanović u Nikšiću predstavila sabrane eseje i prikaze koje je napisala u posljednjih 12 godina

15.10.2022.

Upravo objavljena knjiga kritika “Od riječi do knjige”, pjesnikinje i književne kritičarke Jovanke Vukanović, bila je povod da Crnogorsko književno društvo u saradnji sa JU “Zahumlje” u Nikšiću organizuje veče sa pomenutom autorkom.

Autorka knjige je kazala da je sabrala eseje i prikaze koje je napisala posljednjih 12 godina, i da je riječ o preko 70 prikaza književnih djela 51 autora.
”Ova knjiga je nastavak moje prethodne knjige ‘Naslovi’, mada je prethodna knjiga bila široko tematski uokvirena i zalazila je ne samo u oblast književnosti, nego i u neka kulturološka pitanja”, kazala je Vukanović.
Ona je istakla da je pisala o knjigama koje su je zainteresovale, koje su zavrijedile da budu predstavljene čitaocima.
”U Crnoj Gori je oskudnost procesa i života književne riječi, nedostatak interakcije između stvaralaca, kritičara i publike, manjak sagledavanja kritičkog djela. Prilazila sam knjigama koje su me nečim privukle - smislom, načinom pisanja, u kojima sam vidjela jedan pristup koji pokreće svu književnu energiju”, rekla je Vukanović.
Pročitaj više na Od riječi do knjige - od pjesme do prikaza

Orlovac, Bobija, Konjska glava - avgust 2022.

31.8.2022.

Veče, izlazak meseca.
Nadmorske visine: Dvokića brdo 1044m, M. Gologlav 1074m, V. Gologlav 1197m, Orlovica /vrh Orlovac/ 1201m, Bobija 1251m i Konjska glava 1336m.

Probijeni put preko Konjske glave iznad kolibe

Raštele i Samarići

Pogled prema vaganu.

Bobija i Sjenokosi - pogled sa vrha Konjske glave

Izvor: Stevan Marinković

Parastos za nastradale Plavanjce

5.8.2022.



Izvor: NASE PLAVNO-NASE SELO RAVNO (https://www.facebook.com/groups/568991043125802)

Pregled broja stanovnika u selu Plavno početkom 60-tih godina prošlog stoljeća

24.6.2022.

Plavno, Spasovdan 2022 - II

5.6.2022.

Slike su preuzete sa sajta https://www.eparhija-dalmatinska.hr/Novosti-L.htm

Plavno, Spasovdan 2022 - I

2.6.2022.











Izvor: Mile Đurić

Metalac šampion

18.4.2022.

Završeno je prvenstvo Prve lige za takmičarsku 2021/2022. godinu.
U finalu plej-ofa, šimanovački Metalac pobedio je Fortunu iz Novog Sada 11:5 (4530:4444).
Metalac je dobro počeo i posle drugog seta poveo je 4:2 (1532:1431). Potom je počeo da popušta, te je Fortuna anulirala njegovu prednost i posle petog seta finalisti su bili „totalno poravnati“: 5:5 (3748:3748).
U poslednjem delu meča Metalac se „razigrao“ i svojoj kolekciji trofeja dodao je novi.

Premijera filma "Put u nepoznato"

14.4.2022.

Premijera dokumentarnog filma "Put u nepoznato" o životnom putu dece "Oluje" - 20.4.2022. u 16 časova u Kinoteci, Uzun Mirkova 1, Beograd

Izveštaj sa promocije knjige ZABRANJENO PLAKANJE, EMILIO MANFRINI

2.4.2022.

Promocija knjige Zabranjeno plakanje, Hronika neočekivanog putovanja, italijanskog autora Emilija Mangrinija, u prevodu Lazara Macure, izdavača Zavičajno društvo Plavno i Udruženja Srba iz Hrvatske, održana je danas u restoranu Banija u Beogradu. Recenzent srpskog izdanja knjige je Jovanka Savić Vukanović.
O knjizi su govorili dr Đuro Đurić, Jovo Opačić i Danko Perić, o žrtvama Plavna i cijele Krajine u građanskom ratu devedesetih Savo Štrbac, Boško Mandić, a o izdavačkoj djelatnosti s temama iz tog vremena Milojko Budimir.
Tema knjige su životi i sudbina stanovnika Plavna poslije Oluje. Emilio Mangrini je o njima vodio nesebičnu brigu kao humanitarac i ostavio trajan pisani trag.
Knjiga je pisana izuzetno lijepim stilom i u znaku posebnog uvažavanja tih ljudi.

Promocija knjige ZABRANJENO PLAKANJE, EMILIO MANFRINI

31.3.2022.

Pozivamo Vas na promociju knjige ZABRANJENO PLAKANJE, italijanskog putopisca i humaniste EMILIJA MANFRINIJA, u izdanju Zavičajnog društva Plavno.
Beograd, Restoran Banija, Bulevar despota Stefana 52 (ranije Ulica 29. novembra)
subota, 2. aprila u 15h

Pripreme za skupštinu ZD Plavno

28.3.2022.

Zavičajno društvo Plavno priprema održavanje skupštine društva.
Na skupštini će, između ostalog, biti podnijet izvještaj o dosadašnjem radu koji je bio intenzivan sve do epidemije korona virusa.
Datum i mjesto održavanja skupštine biće objavljeni naknadno.

Beograd, 28. marta 2022.

Za ZD Plavno v.d. predsjednika UO Danko Perić

Asfalt stigao i do zaselaka u selu Plavno

24.3.2022.

(Izvor: Nikola Cvijanović, Facebook, grupa Naše Plavno, https://www.youtube.com/watch?time_continue=2&v=bJOI4SJ-yfg&feature=emb_logo - Hronika SBIZS 383)

Doseljavanje u Plavno u 17. vijeku

20.3.2022.

Preuzeto sa Facebook-a, grupa Plavno, autor Đuro Đurić:
"Pre 330 godina zaključen je ugovor između generalnog providura za Dalmaciju Daniela Dolfina, u ime Republike Venecije, i kneza Frančeska Posedarskog , kao opunomoćenika bjelajskih knezova Pavla Đurića, Nikole Perića i Todora Zorića, o preseljenju stanovništva Bjelaja i Sanice i njihovom uključivanju u rat protiv Osmanlijskog carstva. Tekst ugovora prenet je u knjigu “Dukale i terminacije”, koja se čuva u Državnom arhivu u Zadru. Modernim rečnikom, bio je to međunarodni ugovor između jedne države i podanika druge, neprijateljske države. A ratovalo se ne samo zbog teritorija, nego i za stanovništvo. Tada legitimni gospodar Dalmacije, još od 1409., Republika Venecija je težila da novoosvojene, a ratom opustošene prostore (acquisto nuovo) naseli stanovnicima sposobnim da ih brane. U tome je, što pritiscima, što nagradama, uspela (“princip štapa i šargarepe”).
Imajući u vidu procene ukupnog stanovništva Dalmacije te 1692. novo stanovništvo je činilo oko 4,5-5%. Mnogo važnija za Veneciju bila je činjenica da je dobila 1300 vojno sposobnih ljudi, koji su u odnosu na raspoložive snage za rat činili blizu 10%. Naselili su ugovorom utvrđena mesta: Plavno, Oton, Pađenje, Mokro Polje i Zrmanju, kao i deo Ervenika. Zrmanju su 1698. preoteli Austrijanci, čime je postala deo druge države. Plavno su još jednom na kratko, od 1701. do 1714., držale Osmanlije.
Ko su bili ljudi iz ove seobe? Providur Dolfin ih sve vreme naziva Bjelajci ili jednostavno bjelajske porodice (“famiglie della provincia di Bilai”), a ponegde i Morlaci. Tu praksu je nastavio i providur Angelo Emo 1715. kao i dužd Alvize IV Mocenigo 1766. i 1768. Dalji tok događaja ih je jasnije profilisao.
Plavno, Oton, Pađenje, Mokro Polje i Zrmanju, kao i deo ErvenikaPo dolasku u Dalmaciju 1692. stanovnici su počeli da koriste zatečene pravoslavne hramove, koje njihovi potomci održavaju do danas. Sudelovali su u oba morejska rata, istakavši se posebno 1715. godine. Godine 1759. stanovništvo navedenih mesta priključuje se molbi Senatu Venecije da zaštiti pravo ispovedanja pravoslavne vere. Nekima od njih 1761. nastavu je držao Dositej Obradović. Godine 1772. Plavno ugovorom postaje metoh manastira Dragović, čiji kaluđeri preuzimaju duhovnu brigu o njegovim stanovnicima."

Završeno asfaltiranje puta od Orašine do Dvokića

6.3.2022.

Dositejeve bukvice - selo Plavno

20.2.2022.

27.01.2022. Savindan u Plavnu

27.1.2022.

(Izvor: Momčilo Karanović, preuzeto sa Facebook-a)

RTRS Pod Orlovicom

11.2.2022.

(Izvor: https://www.rtrs.tv/av/pusti.php?id=103482)

TV lica ... kao sav normalan svet: Gost Jovo Maksić

5.2.2022.

(Izvor: RTS TV lica, kao sav normalan svet - Zvanični kanal)

Srpski kik-bokser Rade Opačić ostvario je novu pobedu u One Champioshipu

28.1.2022.

"Opačić je stigao u Singapur motivisaniji nego ikad i uspeo da dođe do četvrte pobede u One Championshipu bez poraza. Srbin je ovog petka demolirao Džaju i posle dve runde sudije su morale da prekinu borbu."

(Izvor: https://www.alo.rs/sport/borilacki-sportovi/591440/rade-opacic-francisko-dzaja-one-championship/vest)

27.01.2022. Savindan u Plavnu

27.1.2022.

(Izvor: Momčilo Karanović, preuzeto sa Facebook-a)

OLUJA

22.1.2022.

OLUJA je film – drama o ratu ispričana iz ugla običnog čoveka koga maestralno glumi Jovo Maksić u ulozi Ilije, čiji je jedini cilj da zaštiti i sačuva svoju porodicu, ognjište i selo u kom je odrastao sa drugovima koji su mu silom prilika postali saborci, a čije se životne priče prepliću. U želji da spreči dalje napade na selo, gde je zamalo ostao bez sina Petra, Ilija formira diverzantsku jedinicu, sa ciljem da uništi neprijateljsko gnezdo odakle se napada selo. U toj bitci za opstanak, naši junaci vode i svoje lične bitke, a njihove porodice bivaju primorane da napuste svoje domove i potraže spas u nepreglednoj koloni koja kreće ka matici, ka Srbiji.

(Izvor: https://www.cinestarcinemas.rs/cinestar-rs/oluja/8548)

Rezultati popisa: U Kninu živi 8.317 stanovnika

15.1.2022.

Državni zavod za statistiku objavio je prve rezultate Popisa stanovništva 2021. godine po kojima u Kninu živi 8.317 stanovnika.
Za usporedbu, po popisu iz 2011. godine u gradu je živjelo 10.633 stanovnika, po popisu iz 2001. godine bilo je 11.128 stanovnika, a po popisu iz 1991. godine u Kninu je živio 12.331 stanovnik.
U Gradu Kninu kao administrativnoj jedinici koja osim samoga grada obuhvaća i 12 sela po najnovijem popisu živi ukupno 11.755 stanovnika.
Po popisu iz 2011. u Kninu s okolicom živjelo je 15.407 stanovnika.

(Izvor: HUKNET, Kninski news portal,
https://huknet1.hr/?p=48789)

ZORIĆI-PLAVNO: Počele pripreme lokalnog puta od Orašine do zaseoka Dvokići

5.1.2022.